Жељка Цвијановић: Реформе у привреди, здравству и образовању
Нећемо одустати од новог закона о раду и неће ми бити драго уколико неразумијевање прерасте у јавни бунт, изјавила је у интервјуу за Ослобођење Жељка Цвијановић, предсједница Владе Републике Српске.
Република Српска до конца децембра добила је Владу, а усвојени су и буџет и економска политика за 2015. Како коментаришете чињеницу да та два документа нису подржали кључни социјални партнери – Савез синдиката РС-а и Унија удружења послодаваца?
Да будем апсолутно отворена, нисам очекивала њихову подршку. И то не зато што се нисмо добро разумјели, него зато што када год радите такве документе, и колико год се консултовали, а ми јесмо консултовали социјалне партнере, увијек ћете имати једну дозу незадовољства. Али, мислим да то није доминантна ствар. Најдоминантнија је ствар да смо имали капацитет да усвојимо та два документа и једини смо то усвојили у БиХ, формирали законодавну и извршну власт и рекли ово је наш програм рада у наредном периоду. Не само четворогодишњем него и када је у питању 2015. година. У економској политици, која је заиста опсежан документ по броју мјера и политика које се намјеравају проводити у 2015, садржане су ствари које су жељели наши социјални партнери. Било да је ријеч о иновирању радноправног законодавства, растерећењу привреде, које су заговарали послодавци, али исто тако смо јасно ставили до знања да смо на страни радника када су у питању повећање најниже плате и заштита њихових права, све што је тражио синдикат.
Једно од најспорнијих питања је нови закон о раду. Хоће ли се Влада ове године опредијелити за измјене из области радноправних односа?
Све су земље у окружењу радиле на иновирању радног законодавства, да би прописе ускладиле са стварним амбијентом у којем функционише економија данас и ми ћемо то учинити. То је задатак којим ћемо се бавити. У протеклих годину и по много се о томе причало и Влада је настојала да будемо као неки добри мост између социјалних партнера, синдиката и послодаваца, да бисмо у крајњем случају појаснили неке ствари. Вјерујем да ту има више неразумијевања, него суштинских проблема и мимоилажења. Синдикат каже да уопште неће да прича на ту тему, послодавци захтијевају радикалну промјену радног законодавства. Имамо радну верзију, која је блажа од оне коју траже послодавци и која заговара заштиту права радника. С обзиром на то да сам годину и по покушавала да будем мост између та два социјална партнера, не вјерујем да ће се нешто драстично промијенити набоље, али сам сигурна да ћемо успјети обезбиједити неку врсту консензуса.