Предсједник Савеза инжењера рудара и геолога Републике Српске Цвјетко Стојановић тврди да не постоје релевантни подаци на основу којих би се могло закључити који је удио термоелектрана, топлана или енергана, које користе угаљ као гориво, у укупној емисији штетних гасова.
– Бројни су извори загађења ваздуха, а њихов састав и број првенствено зависе од степена развијености друштва, односно друштвено-економских могућности конкретног подручја – наводи Стојановић.
Он напомиње за Срну да су, осим природних /ерупције вулкана, пустињска и космичка прашина, те гасови, који настају у великим акватичним срединама, као што су океани и велика језера/, најзначајнији извори загађења ваздуха и антропогеног поријекла /створеног људском дјелатношћу/.
– Извори тог загађења су велики индустријски објекти попут термоелектрана, енергана, топлана, индивидуалних ложишта, који спадају у стационарне изворе загађења, те разна врста возила, као и велики број кућанских апарта који спадају у категорију нестационараних загађивача – прецизира Стојановић.
Здравствена истраживања показују да су лебдеће честице промјера мањег од 10 микрометара /ПМ10/ штетне за здравље, али су још штетније честице промјера 2,5 микрометара, јер због овако малих димензија продиру дубоко у плућа и дуго се тамо задржавају.
– Честице веће од 10 микрометара углавном се задржавају у носу, устима и грлу. Важно је знати да лебдеће честице нису јединствене по саставу, него зависе од извора, а неке могу бити врло штетне и канцерогене. Ако такве честице на себи носе неке проблематичне спојеве, на примјер тешке метале, оне могу узроковати здравствене проблем – упозорава Стојановић.
Он наглашава да је домаће, а и регионално законодавство усвојило стандарде, методе мјерења као и препоруке са прописима ЕУ.
– Стручна јавност истиче да повишене вриједности лебдећих честица у ваздуху нису драматичне, мада се не могу назвати безопасним – истиче предсједник Савеза инжењера рудара и геолога Републике Српске.
Стојановић подсјећа да су мишљења експерата прилично супротстављена, почевши од тога да једни сматрају како је главни узрок климатских промјена, односно емисије штетних гасова, рад термолетреана, топлана и елетрана, до оних који заступају став да су узроци многоструки.
– У могуће узроке спадају и положај Земље у односу на своју осу, ерупције вулкана, периодичне појаве на земљи, крчење шума, велике животињске фарме… Неки експерти сматрају да је удио термоелектрана, по реду величине, од један до два одсто у укупној емисији штетних гасова – напомиње он.
Тешко је рећи, каже Стојановић, ко је у праву у вези са овим питањем, али се са сигурношћу може навести да су узроци многоструки, те да је прича о обновљивим изворима енергије прилично излобирана, а да се термоелектране најчешће неаргументовано оптужују за наведене појаве.
Он објашњава да је „РиТЕ Угљевик“ еколошка питања ријешила изградњом постројења за одсумпоравање и новим филтерским постројењем, а огроман значај придаје се и рекултивацији деградираних површина на руднику.
Стојановић напомиње да се мора више инвестирати у рјешавање еколошких питања у постојећим постројењима, како би се продужио њихов рад, као и да је потребна изградња савремених, функционално ефикаснијих и еколошки прихватљивих постројења.
– Изградњом постројења за одсумпоравање димних гасова, а прије тога реконструкцијом електрофилтерског постројења, Термоелектрана Угљевик је начинила огроман корак ка задовољењу прописаних норми. Посљедних 20 година интензивно се ради на рекултивацију деградираних површина чиме ће се укупни ефекти рада ове ТЕ значајно побољшати кад је ријеч о заштити животне средине – наводи Стојановић.
Са друге стране, истиче он, као посљедица тога доћи ће до значајних повећања трошкова рада, што ће свакако утицати на конкуретност.
– У овако супротстављеним условима неопходно је изналажење рјешења којим би се на неки начин компензовао рад ове електране у будућем периоду – сматра Стојановић.
Он подсјећа да је на недавно одржаном међународном научном скупу у Угљевику „Значај и перспективе угља у условима енергетске транзиције“ генерални закључак био да експлоатација и кориштење угља остају приоритет у производњи електричне енергије.
– Признати стручњак и универзитетски професор Карстен Дребенштет изнио је податак да Њемачка, која је трећа најјача економија у свијету, половину енергије обезбјеђује управо из фосилних горива – наводи Стојановић.
Он је нагласио да сасвим сигурно алтернативни извори енергије, којима се свијет окреће, могу у блиској будућности да узму примат над стандардним изворима.
– Дугорочно посматрано, производња електричне енергије из обновљивих извора не може замијенити конвенционалне капацитете, што наводи на закључак да ће угаљ и у будућности бити примаран извор енергије. Тим прије, ако се има у виду да је ријеч о јединственом, глобално доступном, јефтином извору, који уз мало више поштовања треба да буде сигуран и поуздан ослонац будућег развоја, поготово у неразвијеним земљама попут наше – наводи Стојановић за Срну.
То подразумијева стварање услова за експлоатацију угља те његово енергетско коришћење у складу са принципима одрживог развоја, односно рационално управљање уз пуно уважавање социјалних, економских и еколошких ризика.
– Ти услови, прије свега, односе се на високу ефикасност те на ниске емисија штетних гасова, како би била обезбјеђена конкурентност у односу на остале изворе – додаје Стојановић.
Он закључује да, глобално гледано, са популацијом од девет милијарди људи на Земљи, одржива рјешења добијања енергије са бољом заштитом животне средине и смањењем сиромаштва дугорочно зависе од технологије чистог – зеленог угља.